Света Архијерејска Литургија у средњовековном храму у Борачу

На дан када наша Света Црква молитвено прославља Свете жене мироносице и Светог мученика Евпсихија, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Борачу. Саслуживали су му: архијерејски намесник гружански протојереј Милосав Живановић, парох борачки јереј Марко Денић и протођакон Александар  Грујовић.

 

Борачка црква припада групи најстаријих цркава гружанског краја. Цркву је обновио цар Душан по молби свештенства и народа 1350. године. Обновитељи су били и кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић и обласни војвода Радич Поступович. Црква је рушена више пута од Турака и Угара. Обновили су је 1511. године монаси манастира Благовештења рудничког. У 16. веку обновио је патријарх пећки Макарије Соколовић. После најезде Турака 1818. обнавља је кнез Милош Обреновић. Црква је посвећена Светом Архангелу Гаврилу.

У својој архипастирској проповеди Владика је нагласио да су ово светли дани у нашој цркви, јер је Васкрсење Христово залог будућег живота. Подсетио нас је да је много сведока Христовог Васкрсења током последњих 2000 година. Многи су сматрали да је крај живота и коначни крај човека и многи су покушали да сакрију истину.  У Јеванђељу из прошле недеље имамо сведочење Светог апостола Томе који је ставио прсте своје у ране од клинова и уверио се и исповедио за све нас да је Христос Господ и Бог наш. Данас,  у другу недељу по Васкрсу Свето Јеванђеље нам говори о женама мироносицама које су понеле миро на гроб да помажу Исуса. Када су дошле виделе су само погребне повоје. Анђео је одговорио да Га нема у гробу, јер је васкрсао.

Сви смо ми сведоци те вере, те истине, ми сведочимо пред собом и пред људима да истински верујемо, да ово што ми долазимо у цркву није само један леп обичај, јер се мењају обичаји, мењају се културе, власти.  Ово је потреба да свакога дана оживљавамо Васкрсење Христово у души нашој, у срцу нашем, у уму нашем и да живимо тим Васкрсењем, да живимо Христом, да се причешћујемо Њиме и да себи осигурамо живот вечни. Шта човеку вреди да задобије читав свет, а души својој науди, какав ће откуп дати човек за душу своју?

Владика је посаветовао младе, а нарочито децу да читају Свето Писмо, Житија Светих, а посебно  Житије Светог Саве, да би из тога научили како је он отишао у Свету Гору и тамо се подвизавао и потом постао Архиепископ Српке Православне Цркве, државник, дипломата, лекар и народни човек. Епископ је нагласио важност наших предака који су нам оставили праву истиниту веру, право чојство и јунаштво и да треба тиме живети и наслађивати се. На крају је благословио народ и помолио се да Господ пробуди у народу веру, да народ препозна Христа као јединог истинитог Бога који нас једини може ослободити од греха, смрти и ђавола у све векове векова. Амин.

Након завршене Литургије приређена је трпеза љубави у црквеној сали. Старешина цркве се захвалио Епископу на посети, јер се борачки народ удостојио Свете Архијерејске Литургије после 24 године, како сведочи летопис из 1994. године.

Јереј Марко Денић, парох борачки