Света Архијерејска Литургија у Рамаћи

На југоисточним падинама планине Рудник сместило се живописно село Рамаћа, које је у попразнству Богојављења засијало евхаристијском светлошћу сабрања предвођеног са својим пастиреначалником Епископом жичким Господином Јустином.

Рамаћка црква „Куманица“, посвећена је Светом Николају Мирликијском Чудотворцу и спада у посткосовске богомоље. Ова црква је без обзира на историјске прилике средњовековене Србије и недаће које су задесиле српски народ на овим просторима сачувала живопис и архитектуру непромењеном. По мишљењу историчара Борисава Челиковића, у књизи „Светилишта рудничкога краја“, назив „Куманица“ се тумачи у духу старине, будући да спада у најстарије сачуване цркве овога краја, као и чињеницом да је кумовала и помагала изградњу других цркава у рудничком и гружанском крају.

На литургијском сабрању Преосвећеном владики саслуживали су: архијерејски намесник гружански протојереј Милосав Живановић, парох горњемилановачки протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, парох чачански јереј Слободан Јаковљевић, парох рамаћки јереј Драган Милованчевић, као и протођакон Александар Грујовић.

Након прочитане јеванђелске перикопе сабраном народу обратио се Владика надахнутим речима. У својој пастирској беседи, Преосвећени је напоменуо да поред емпиријске и духовне спознаје Тројичног Бога на реци  Јордану, Господ нам открива још једног великог угодника, Светог Јована Претечу и Крститеља. За њега је Господ Исус Христос посведочио да је највећи рођени од жене, а по учењу Светих отаца он заузима место „небеског човека и земаљског анђела“. Такав угодник, као сасуд Божије благодати, бива удостојен да крсти самога Господа Христа. Он даје пример врлинског и богоугодног живота.

Осврнувши се на јеванђелску причу о царинику Закхеју, човеку који је желео да досегне висину спознаје самога Христа, Преосвећени је нагласио тежњу свакога човека ка спознаји Бога, као нечег оностраног, а то је могуће само на путу на ком се испуњавају заповести, на уском путу који води у живот вечни. Господ срцезналац ће удостојити те истине сваког ко се ка њој одважи.

У античком свету појам цариника везивао се за људе који су убирали порез и били у додиру са материјалним богатствима, због чега је и положај Закхеја био на маргини врлинског живота. Међутим, такав човек жели да се искупи за своја сагрешења и добија опроштај Христовим речима: „Данас дође спасење дому овоме“ (Лк 19, 9). Ове речи потврђују да је спасење свима могуће. Колико год се човек трудио да расте у врлини, грех је увек присутан. Са друге стране, срце је неопходно отворити и дати простора за деловање благодати Божије, која немоћи исцељује и недостатке надопуњује.

Живећи на земљи потребно је гледати у будућност и припремити се за вечни живот, пред којим овоземаљски представља само трен, те стога душу своју спасити, која је претежнија от тела и чезне за Истином. Синоптичари сведоче о покајању и уласку разбојника у рај, који је прогледао и поверовао на крсту и коме Господ говори да ће исте, страдалне вечери бити са њим у рају. Ово би требао да буде подстрех свима нама, који се трудимо и растемо да бисмо достигли висину раста Христова.

Евхаристијско славље допуњено је чином Свете Тајне крштења и миропомазања. Преосвећени је благоизволео да крсти новорођено дете пароха рамаћког јереја Драгана и тим чином је све сабране удостојио велике благодати и радости.

Крстивши Софију и изливши изобиље благодати Духа Светога на новог члана Цркве Христове, Преосвећени је честитао родитељима, кумовима и многобројној породици Милованчевић.

Празнично расположење је настављено у парохијском дому за трпезом љубави за све сабране овога дана у Цркви Куманици, испод рамаћких висова.

чтец Душан Арсенијевић, теолог