Света Архијерејска Литургија у Манастиру Стублу

У недељу 08. октобра 2017. године, на дан Свете Ефросиније и Преподобног Сергија Радоњешког, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобне мати Параскеве у Стублу. Саслуживали су му: Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протосинђел Сава (Илић), протосинђел Стефан, служашчи манастира Стубла, протојереј-ставрофор Драган Радојичић, парох у Чукојевцу, јереј Стефан Миловановић, парох у Беранама (Епархија будимљанско-никшићка и јереј Марко Денић, парох у Борачу.

На Светој Литургији Епископ је произвео протосинђела Стефана у архимандрита, што је велика радост и благослов за житеље ове свете обитељи. Отац Стефан и мати Марија са сестринством већ деценијама неуморно раде на духовном и материјалном унапређивању овог манастира који је важан центар духовности народа овог краја. Бројни поклоници ове светиње су сведоци њиховог залагања и труда.

У својој архипастирској беседи Владика Јустин је рекао да је Господ Бог све Речју створио. Створио је небо и земљу и све видљиво и невидљиво и Речју својом све одржава. Његова Реч је истина, благодат и сила. На данашњи дан на Генисаретском језеру,  Господ силази на обалу и види рибаре како испирају мреже своје, пошто је ту често долазио да проповеда, а народа се све више сакупљало. Зна Господ Бог наш да нама треба материјално. Али, то је само за овај свет. Много је претежније духовно, јер душа је претежнија од тела. Зна Господ да нама треба и храна и одело и све нам Он то даје као што даје и птицама небеским, као што даје и свему ономе што је створио. Али, зна Он да души треба више. Душа иште храну која је небеска, која је реч Божија.
Господ долази по своје потоње ученике да би говорио, јер је народа било много. И говораше им поуке. Онда се окрете њима и рече да иду на дубину и баце мреже. Они му рекоше: Господе, целу ноћ смо се трудили и ништа не уловисмо, али због Твоје речи бацићемо мрежу… И бацише мрежу и ухватише толико рибе да не могаше све извући. Позваше и други чамац у којем су били Јован и Јаков, синови Заведејеви, и напунише њега. Када Господ виде да су поверовали, тада им рече да ће од сада ловити душе људске, неће се више бавити риболовом, а то је било привремено занимање њихово. Сада је њихово занимање спасаваање душе своје и душа поверених им људи. Сада ће ловити душе људске речју Божијом која је засољена истином, да се не поквари у овом свету.

Бог Логос – Реч примио је тело од Пресвете Богородице и оваплотио се. Он је Личност, Господ наш Исус Христос и све што у име Његово радимо треба да одише истином. Ми смо проповедници истине. Морамо да се чувамо шта говоримо, коме говоримо, и о чему говоримо. Често се нашалимо и то је добро. Тако се један ава  шалио са својим ученицима, а један човек се саблазнио. Тада му ава рече да затегне лук који има. Овај затегну, тада ава рече да затегне још на шта овај рече да ће пући лук. Тада му ава рече да ће и ученици његови пући, уколико се мало не нашале и на овоземаљски начин. Али је и шала привремена. Нас хришћане очекује велика борба са силама поднебесја, са духовима зла. То је наша невидљива борба. Треба да се трудимо да задобијемо Царство Небеско. Због тога је Господ и дошао међу нас грешне људе и пролио своју Пречасну Крв за нас и тиме опрао грехе читавог човечанства.

Пошто смо скупо плаћени да пазимо како живимо, како постимо и како се причешћујемо, како да светлимо, да будемо пример свима око нас; не да вучемо људе за рукав и да им кажемо мораш да постиш, него да се ми исправљамо, да ми светлимо. Када ми засветлимо тада ће све око нас да светли. Ако причамо а не испуњавамо, ништа нам не вреди, то је празна реч. Господ све што је учио најпре је сам на делу извршио. Он је пострадао и био мучен и страдао да би васкрсао у трећи дан и тиме показао нама људима шта нас све чека.

Зато ми хришћани никада не треба да будемо очајни. Не смемо да будемо изгубљени, да нам живот нема смисла, да пијемо таблете за смирење, да пијемо таблете за расположење, да слушамо музику која ће толико да нас растроји да не знамо више где главом ударамо. Треба да прихватимо чврсте темеље на којима су зидали наши свети преци који су нас учили и водили. До данас имамо велике примере од Светог Саве, Светог Симеона, ђакона Авакума, Светог Пајсија, јасеновачких мученика и свих великих просијавших нашега рода. Бог нам је дао слободу да изаберемо или живот или смрт. Ако ума имамо, изабраћемо оно што нам је на корист,  а једино нам је на корист да задобијемо Духа Светога, да задобијемо Свету Тројицу да нам да здравља духовног, душевног и телесног, да задобијемо Царство Небеско у Тројици Јединосушној и Нераздељивој, поучио ј сабране Епископ Јустин.

После литургијског сабрања приређена је гозба љубави за сав верни народ .

јереј Марко Денић

                                                                                      парох борачки