Света Архијерејска Литургија у Јошаничкој Бањи

img_20161023_102725У Недељу Отаца Седмог Васељеског Сабора, а на дан Светих мученика Евлампија и Евлампије, 23. октобра  2016. године,  Преосвећени Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Јошаничкој Бањи.

Био је то повод да се поред верног народа сабере и свештенство и монаштво Архијерејског намесништва студеничког. Преосвећеном Епископу саслуживали су протонамесник Здравко Николић, Архијерејски намесник студенички, протојереј Радован Радосављевић, парох баљевачки и јереји: Данило Петровић, парох павлички, Слободан Глишовић, парох бељачки, Александар Бојовић, парох студенички и Милован Вучковић, парох трнавски, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Марко Ерић. Торжествености богослужења је допринело и појање сестара манастира Градац које су учиниле велику радост нашој парохији дошавши са својом настојатељицом монахињом Нином.

Преосвећени је надахнуто растумачио данашње јеванђелске перикопе осврћући се на Господње позивање апостола, рекавши: „То је почетак проповеди, заједнице са Христом. Она се умножавала упркос свим страдањима. Када у једном граду побију готово све хришћане, они се јављају у другом граду. Иако се вековима оружају против хришћанства, оно побеђује до данас. Некада  су хришћане отворено прогонили, а данас се скривено прогоне хришћанске вредности из друштвеног живота. Ми се не требамо бојати, јер је Господ победио овај свет. Треба да исповедамо своју веру кроз начин живота, да верујемо у силу Божију упркос свим наговорима јавног мњења које нам се намеће“.  Томе нас уче и догмати Васељенских Сабора. Свети Оци Седмог Васељнског Сабора су потврдили истине вере које су утврдили претходни Сабори. Догмати и канони ових Сабора су смернице за савременог човека који лута у трагању за истином. Истина се налази у Цркви која је утемељена на Крајеугаоном Камену Господу Исусу Христу Који је Пут, Истина и Живот.

Данашња радост се повећала и оног тренутка када су се за трпезом љубави сабрали око Епископа свештеници и многи који својим радом доприносе животу ове планинске парохије.

Иначе, парохија јошаничко-бањска се налази на ширем простору обронака Копаоника и Жељина, док је црква Успења Пресвете Богородице , која је била место данашњег сабрања, место крштења Епископа жичког и потоњег Патријарха српског Германа. Из ове парохије је и славна Милунка Савић, а исто тако и велики задужбинар Миломир Главчић. Најдиректније породичне корене одавде има и Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског Иринеја.

Парох јошаничко–бањски  јереј Владимир Јовановић

 

 

20161023_130044Након канонске посете и Свете Архијерејске Литургије у храму Успења Пресвете Богородице у Јошаничкој бањи, Епископ жички г. Јустин посетио је и  Цркву у Баљевцу на Ибру. Она је у фази значајног археолошког испитивања и архитектонске реконструкције. Преосвећени Владика је обишао локалитет и сагледао стање радова око храма и у храму, где су на делу ископавања и конзерваторски радови, у склопу припреме за велику грађевинску обнову храма.

Према најновијим стручним сазнањима, на основу досадашњег истраживања, храм у Баљевцу води порекло са краја 12. или, што је вероватније, са почетка 13. века, с тим што се верује да је та грађевина настала на темељу још старијег храма чији је грађевински материјал употребљен и уграђен у новије здање. Првобитно је храм у Баљевцу био посвећен Светом Николи. Иако се налазио у средишту тадашње Србије, о њему нема писаних извора пре 18. века.

Радови на заштити и обнови храма у Баљевцу предузети су 1936. године на иницијативу председника општине и ађутанта краља Александра г. Неша Распоповића, који је уложио знатна средства у обнову.

  1. године довршени су радови и тада је постављена кровна конструкција која почива на девет стубова око саме грађевине. Те године на Усековање, извршено је и освећење храма. Службу је служио Свети Владика Николај Велимировић, који је цркви подарио и нови антиминс, а по сведочанствима, било је присутно скоро 12.000 душа. Домаћин прославе био је г. Милојко Гољовић. Тада је храм у Баљевцу посвећен Светом Јовану Претечи и Крститељу, тј. Усековању главе Светог Јована.

Данас се црква у Баљевцу налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, а по карактеристикама слична јој је оближња Црква Светог Николе у Шумнику.

Ове године, 2016. , Регионални завод за заштиту споменика културе, уз помоћ Републичког завода и у сарадњи са ЦО Баљевац, започео је опсежне радове на археолошком ископавању и истраживању овога храма. Урађен је архитектонски пројекат по старој замисли Александра Дерока, у складу са претпостављеним изгледом првобитне грађевине, а по заврштеку археолошких радова очекује се и наставак грађевинских радова и темељна обнова и реконструкција храма.

Велики посао на сондирању локалитета и на конзервацији фресака већ је одрађен, и том приликом се дошло до значајних сазнања, а откривено је и мноштво интересантних артефаката. Поред остатака надгробних споменика, керамике и новчића, пронађено је и 29 очуваних људских скелета у три нивоа. Највредније откриће су делимично очуване фреске, а посебно фреска Светог Симона Монаха изнад западних врата са унутрашње стране, што је требало да служи као својеврсни путоказ будућима нараштајима у вођењу црквених и државних послова. Такође, на основу археолошких налаза, дошло се до сазнања да је првобитна црквена грађевина поседовала и припрату, што ће умногоме утицати и на будуће радове на реконструкцији храма.

ђакон Марко Ерић