Света Архијерејска Литургија на Љубићу

Дана 28. 01. 2018. године, у Недељу о митару и фарисеју, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу. Преосвећеном су салуживали: архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Љубиша Јанковић, протојереј Владан Милосављевић, протојереј Србољуб Стојковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Тимотијевић.

У својој беседи Владика је поучио верни народ да почиње припрема за Часни пост и да се у ове три припремне недеље требамо припремити телесно и духовно. Телесно тако што нас је мајка Црква разрешила поста, а духовно тако што ћемо се поучавати јеванђелским причама. Господ нам је у јеванђелским причама указао на шта треба да обратимо пажњу што се тиче нашега живота, да упознамо сами себе.

Данашња јеванђелска прича нам говори о два човека која су ушла у храм да се моле, фарисеј и цариник. Фарисеј се моли тако што говори како чини све добро и како је савршен. За цариника се претпостављало да је грешан, зато што је сакупљао порез за ћесара и новац утростручавао, па се сматрало да је тај новац злоупотребљавао. Он се молио: „Боже, опрости мени грешноме.“ То што је препознао да је грешан представља његово самопознање, али и смирење.

Има много људи који знају да су грешни, али истичу да има код њих много других добрих ствари. Обично прво човек успава своју савест, па онда почне ђаво да хвали то што он ради и тако полако одваја човека од Бога, од истине. Онда почне да се горди иако је грешан, јер нема човека на земљи да је безгрешан. Сваки човек има своје грехе, своје слабости. А како се то лечи? Тако што човек тражи од Бога помоћ да превазиђе своје слабости.

То је увод и припрема свих нас да овај Часни пост тако дочекамо. Да знамо да нам то Господ није наметнуо да се мучимо, већ да пост буде бања препорода, да се духовно обновимо. Ове три припремне недеље треба и да читамо духовне књиге, житија, поготово житије Свете Марије Египћанке, како је била велика грешница у Александрији и како се покајала и постала велика светитељка. Ми људи све можемо, али уз Божију помоћ. Без Божије помоћи не можемо ништа учинити, ни најмање добро дело. Само Бог може да нам да вечни живот, Он који нам је дао Цркву своју да се спасавамо. Ми се припремамо за Царство небеско, а тамо неће бити злих. Зато, док још имамо времена треба да се кроз Цркву испунимо љубављу и вером, да би наследили благословене речи Господа који каже: „Добро, слуго добри и верни! У маломе си ми био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога“.

Након Свете Литургије, братство храма је уготовило трпезу љубави.

Филип Нешковић

      студент ПБФ-а у Београду