Прослављена ктиторска слава у храму Светог Ахилија

Торжествено прослављање нашег заштитника и ктитора храма започело је свечаним бденијем. У присуству великог броја верника из ариљског краја, богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, а потом је уприличена трпеза љубави. Беседом о краљу Драгутину, протонамесник Дарко Несторовић, подсетио нас је на историјске чињенице о животу Светог краља и Србији из тог времена.

Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, началствовао је сабрањем на сам празник преподобног монаха Теоктиста, уз саслужење: протојереја-ставрофора Ненада Величковића, намесника пожешко-ариљског, протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, протојереја Србољуба Стојковића, протојереја Драгана Стевића, протонамесника Дарка Несторовића, јереја Марка Петровића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Бранка Росића. За певницом је појао хор „Свети владика Николај жички“ са Љубића и монахиње из манастира Ковиље.

Епископ Јустин се беседом обратио својој пастви речима: „Данас наша Света црква слави угоднике из нашега рода. Данас овај храм слави свога заштитника краља Драгутина, у монаштву Теоктиста, и слави још његовог брата по телу краља Милутина и мајку њихову Јелену. Светитеље који су живели, ми бисмо рекли, у времену благостања. То је XIII век, који је обележио велики процват духовног живота, али политичке прилике нису биле баш тако лаке. Искушење је учинило да браћа Драгутин и Милутин војују против оца свога Уроша I. Биле су то велике невоље и искушења, али је Господ давао и снагу за покајање“.

Владика је истакао важност покајања и исповедања, говорећи да данас има пуно оних који се кају али не исповедају. Има и оних који се често исповедају, али се не кају. Једино исправно стање  је истинско кајање са исповедањем, када су неодвојиви.

После резања славског колача, братија храма са овогодишњим домаћином Ранком Давидовићем припремила је трпезу љубави. Старешина храма Драган Стевић је заблагодарио Епископу Јустину што је данас принео Богу молитве за све нас. Пожелео је да нам у здрављу долази пуно година.

Ђакон Бранко Росић