Прослављен ктитор храма Светог Ахилија у Ариљу

Литургијска заједница која се сваке седмице у Дан Господњи окупља у храму светог Ахилија у Ариљу окупила се и на дан када Црква молитвено и богослужбено прославља задужбинара ове светиње – светог краља Драгутина, у монаштву преподобног Теоктиста. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана, архимандрита Тимотеја, протојереја- ставрофора Дмитра Луковића, протојереја-ставрофора Ненада Величковића, намесника пожешко ариљског, протојереја-ставрофора Гмитра Милуновића, намесника моравичког, протојереја Војка Михаиловића, пароха брековачког, протојереја Драгана Стевића, старешине цркве, протођакона Александра Грујовића, ђакона Александра Каранца и ђакона Младена Миливојевића. Молитвеног учешћа узеле су сестре из манастира Ковиља као и игуманија манстира Клисура.
Беседећи приликом поделе антидора Епископ је подсетио да се уз светог краља Драгутина прослављају и свети краљ Милутин и света краљица Јелена указујући на њихов избор и на њихово опредељење за вечни живот. „Ми на земљи немамо постојаног града“, већ очекујемо будући непролазни, али се он задобија управо ако смо срцем везани за њега, а слободни од свега што је пролазно као што је то показао и сам краљ Драгутин.
Његов пад са коња испод града Јелеча 1282. године условио је и његово покајање због тога што је збацио оца са престола. „Великим тајним саветовањем“ са братом Милутином означено је његово повлачење са престола. Након тога повукао се у Мачву, али убрзо добио на управу Усору и Соли, Београд и западне крајеве државе где је пред сам крај 13. века обновио манастир у Моравицама у оквиру кога је подигао велелепну цркву посвећену светом Ахилију Лариском која и данас плени читавим пределом између Рзава и Моравице. Биограф Данило II га пореди са многострадалним Јовом, али и са гостољубивим Аврамом и пита се: „Ко ће наћи таквога, који ће вам по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божанственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитавају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове…“
На Литургији је било доста народа, али и ђака који су својим појањем такође учествовали у празничној радости.
Након причешћа и ломљења славског колача сви присутни су учествовали у трпези љубави коју је припремио домаћин славе господин Десимир Мићовић, родом из оближњег села Гривске, који је своју хришћанску љубав пројавио на тај начин што је поклонио земљу за градњу цркве која је управо посвећена светом краљу Драгутину у поменутом селу.

Младен Миливојевић,
ђакон и катихета ариљски