Благословом нашег Епископа Господина Јустина у селу Вича, на Видовдан одржана је трећа по реду манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“.
На дан када наша Света Црква прославља Светог Лазара и мученике косовске, у Храму Светог пророка Илије у Вичи служена је Света Литургија којом је началствовао старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић, уз саслужење пароха из Чукојевца јереја Јовице Пршића, као и ђакона пожешког Дарка Глукчевића. Евхаристијско славље својим доласком, улепшала је музичка група „Аманет“.
У беседи, након прочитаног Јеванђеља, отац Божо Главоњић подсетио је на тајну празника, када су кнез Лазар и српска војска стали на Косову пред далеко моћнијом силом, и примили венац мучеништва. Указавши на мученике косовске, закључио је да је вера сила којом побеђујемо. Српски народ је кроз историју имао, као што и данас има многе потешкоће, али ми који смо на путу Светог Саве напојени истинском вером, знамо да је Он тај који је „Пут, Истина и Живот.
Након одслужене Литургије, служен је парастос свим вичким парохијанима који су дали животе, у ратовима новије српске историје од ослобођења 1912. до сукоба деведесетих година прошлог века, држећи се завета Светог кнеза Лазара. Парастосу је присуствовао и пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Драган Радојичић, који је некада био вички парох.
Након предаха и послужења, одржана је сада већ традиционално, трећа по реду духовно-културна манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“. Ова манифестација је основана пре три године, када је вички парох Немања Матејић одлучио да традиционално поштовање Видовдана код верног народа овдашњег краја, улепша једним догађајем, који ће имати верски, културни и образовни карактер.
Пред присутнима је наступила етно група „Аманет“ која је звуцима народних песама, пробудила најлепше емоције. Песме, као што су: „Видовдан“ „Болна љуба“ и „Не плачи Стано мори“ само су неке од нумера које су одушевиле публику. У овогодишњој манифестацији узео је учешће и драмски уметник Иван Вучковић, који је јавности познатији по улози свештеника Ђорђа у серији „Село гори а баба се чешља“. Он је пред публиком говорио родољубиве стихове који су настајали као плодови завета који нам је оставио Свети кнез Лазар. Пред публиком је загрмела „Пркосна песма“ која је измамила сузе код присутних. А посебно је била упечатљива интерпретација говора Светог Владике Николаја у Лондону на Видовдан 1916. године.
Учествујући у евхаристијском слављу, пробраном културно-уметничком садржају, многобројни верни народ испунио је порту вичке цркве. Овогодишње славље посебно је улепшао велики број деце из парохије и околине који су, узевши учешће у Литургији Светим Причешћем, тиме поделили духовну радост са присутнима.
Студент теологије Алекса Ковачевић
