Празник Светог Илије у манастиру Илињу

IMG_1170Илиње, метох манастира Благовештења у Овчар Бањи, обновљен је ентузијазмом Богомољачког покрета и Светог Владике Николаја Велимировића, који је те далеке 1939. године, благословио да се Црква сазида на постојећим темељима, о чијем ранијем постојању нема писаних трагова. Интересантно је да ова црква, за коју се само претпоставља да је настала у неком периоду процвата манастира Благовештења, иако никада није поседовала пратеће конаке за смештај монаха, код  народа је одувек будила велико поштовање, као светиња Божија.

Упркос лошим временским условима, на празник великог Божијег угодника, окупио се сабор верних из Чачка, Пожеге, Ужица, Ариља и околних села, да се Светом Илији помоли. Било је дирљиво видети све те људе, међу којима је био у овом крају познат ђед Ђука од 92 године, из пријеворске парохије, како се стрмом и блатњавом стазом, успињу до светиње, која као да је намерно Божијом руком, сакривена и шумским растињем ушушкана, у чаробном пределу Каблара који се протеже изнад манастира Благовештења.

Прослављајући празник Светог Божијег пророка Илије,  пробуђено је сећање на све оне, који су много пре нас, ову светињу градили, у њој служили и имали визију свега онога што ова на изглед малена храмовна грађевина, у новије време собом доноси.

Илињски сабор, управо ове године, донео је нову духовну радост и полет код свих оних, који су осетили жељу некадашњих духовних визионара, да се овај манастир васпостави за будуће нараштаје. Данас потребнији можда него икада раније, овај сабор послужио је да се њиме оствари присни однос са свима онима, који су изабрали да делима следе свети пример предака, да зидањем и обнављањем светиња кроз историју, једино живимо онако како треба, за вечни живот а не кратки и пролазни. Ово није био само мали сабор верних окупљених на Светој Литургији у Илињу, већ заједничарење са хиљадама хиљада верних који су пролазили кроз Српску Свету Гору, и прослављали Бога вековима вечном песмом Анђела Божијих.

Светом Литургијом ове године началствовао је архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесења са Овчара, уз служивање протосинђела Саве (Илића). Ово наше молитвено заједничарење, својим учешћем на Светој Литургији увеличале су: игуманија манастира Ковиље код Ивањице преподобна монахиња Агрипина са сестрама, настојатељица манастира Јовање из Овчар Бање монахиња Теодора и настојатељица манастира Јежевица монахиња Јована са својим сестрама.

IMG_1287Колачари који су се својим ангажовањем потрудили да помогну прославу Светог Илије били су: Видан Димитријевић из Овчар Бање, Драган Ињац из Чачка, Милун Тодоровић и Иван Илић са Каблара, као и Јелена Јововић из Гораждевца са Космета. У припреми славе својим прилозима учествовали су и браћа и сестре из Чачка и Ужица.

Онако како само Господ зна да укршта путеве, и спаја нас Промислом Својим, тако је овог пута, објединио српску Свету Гору и свето Косово и Метохију. Наиме, спонтаним ангажовањем овогодишњих колачара за празник светог Илије, покренута је група младих људи са светог Косова да својим рукама и искреном љубављу умију и дотерају нашу светињу за славље. Пут који су нам отворили поједини чланови Косовских Божура, као наши драги гости и браћа и сестре у Христу, је пут примера истинске љубави која се у жртви за ближње огледа. Од кога бисмо и иначе могли најпре да се научимо таквој љубави, ако не од оних који својим опстанком на многострадалном Косову и Метохији сваког дана изнова, својим делима и примером, сведоче управо ту жртву до последњег даха, до савршене љубави за ближње своје.

Сви присутни на трпези љубави, коју је у манастиру Благовештењу, припремила игуманија Михаила са сестрама, имали су прилику да уживају у песми Косовских Божура и њиховом духу који осваја. Како неко од њих тада рече: „Слава Богу што нам је са Косова отворио прозор ка нашој малој Светој Гори, где је спојио дух страдалног Космета, српске Босне, поносне Војводине и кротост Тимочке Крајине. Слава Богу те нађосмо Косово у срцу Шумадије. Као одговор чула се песма „До године на Косову“, а из срца једногласно отимало, и кроз све будуће векове да прослављамо наше Свете и на Косову и Метохији.

Дај Господе Боже, да васкрсну све наше светиње овде и на Косову и Метохији, пре свега у  душама нашим, да би се обновили њима, а оне биле путоказ нама и будућим нараштајима.  Једино тако уз помоћ Божију и служећи једни другима, остаћемо верни онима који су верни Једном Богу у Тројици кроз векове. Амин.

Сестринство манастира Благовештења кабларског