Слава Цркве Свете великомученице Марине у Атеници

„Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше“

 

Наведене речи тропара одзвањале су у срцима верног народа који је данас прославио храмовну славу Атеничке краснице, посвећене Светој великомученици Марини. Богољубиви народ ове цркве литургијски и духовно се поново обрадовао свом архипастиру Епископу жичком Господину Јустину.

У литургијској молитви коју је Владика принео саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Владе Капларевић, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, пароси атенички протојереј Нешко Богдановић и јереј Радиша Сеочанац, протођакон Александар Грујовић, као и ђакон чачански Ђорђе Петровић.

Посебну радост донео је велики број монаштва из манастира Жичке епархије (игуман Манастира Раче код Бајине Баште, архимандрит Герман (Авакумовић), игуманија Манастира Благовештење у Овчар Бањи монахиња Михаила са сестринством, и монахиња Наума која доноси благослов Успења Мајке Божије са Каблара), као и бројно свештенство наше епархије. Духовно сабрање предвођено Епископом као иконом Христа Бога и христољубивим свештенством пропраћено је торжественим појањем хора „Слово Љубве“ при Храму Свете великомученице Марине, са диригентом Весном Ђуновић на челу.

На Литургији присуствовали су представници локалне самоуправе града Чачка, који узимају учешћа у помагању ове богомоље.

 

 

Након прочитане перикопе из Јеванђеља уследила је беседа у којој је Владика све сабране подсетио на житије Свете великомученице Марине чији молитвени спомен данас прослављамо. Рођена у Антиохији за време великог прогона Цркве Христове, где и данас букте ратови са једином жељом да се уништи људско постојање и хришћанско наслеђе. Антиохија, источна покрајина царства била је место страховитог прогона хришћана, место у чијим су градовима убијани на десетине хиљада чврсто опредељених за истину Христову, али исто тако место које је нудило чуда, да су се у исто време у другим градовима дуплирали бројеви хришћана у односу на оне који страдају. У том периоду дешава се уклањање свега што поседује Христове елементе, свега хришћанског. Прогонитељи сакривају Крст Господњи на сметлиште, као најдрагоценију реликвију Његових следбеника.

Након Миланског едикта, благочестива царица Јелена открива Часни крст на осам метара дубоког сметлишта. Пронађени крст сведочио је истину Христову која се сачувала све до дана данашњег. Мученици, исповедници, молитвеници и сви они који су положили животе своје за Христа, они представљају сведоке и чуваре вере Његове до данашњега дана, нагласио је Владика. Антиохијска девојчица Марина са дванаест година исповеда Христа и веру у Њега као Цара и Бога пред многобожцима и идолопоклоницима. Страда за Њега и бива прослављена као силни сведок Истине Христове.

Дивљење које данас гајимо према мученицима, који су положили живот свој за веру, молитвеницима и исповедницима и свима светима чија житија читамо, а који су наследили Царство небеско, нису довољна. Она не би требала да се своде на дивљење, већ на рађање и ширење човекових мотива да наследи живот вечни. Господ је тај Који нас препознаје као своје, онако како сведочимо делима својим. Некада је врло мало потребно показати љубави и жеље како бисмо наследили живот вечни. Разбојник на крсту за једну реч бива спашен – онога момента када исповеда Христа животодавца за Бога. Господ ће нас препознати по настројењу душе наше, јер се Царство Божије задобија једном речју, али исто тако и губи једном речју, нагласио је Владика.

Милост коју Господ показује према жени блудници из јеванђелске перикопе, сведочи милост и љубав Божију која нема граница. Његове речи: „Иди и не греши више“, постају универзалне и једнако важне за сваког човека који исповеда Христа јуче, данас и за вавек. Оно мало што се од нас очекује своди се на ове речи, да не грешимо и да живимо у Истини. Настојања човека да задобије светска блага бивају сувишна будући да хришћани треба да буду оријентисани само у правцу задобијања Истине Царства небеског.

 

Евхаристијско сабрање крунисано је заједничком чашом, која представља врхунац данашњег славља, а у којој је узео учешћа велики број верног народа.

Након молитве благодарности Епископ Јустин са свештенством осветио је и преломио славски колач у част Свете великомученице Марине која нас је својим молитвама сабрала на данашњи дан.

 

Братство овог Светог храма приредило је трпезу љубави за све присутне, на којој се присутнима обратио старешина овог храма јереј Владе Капларевић. У својој пригодној беседи отац Владе је заблагодарио Епископу Јустину на доласку. Пожелео је срећну и Богом благословену славу присутнима уз жељу да имамо љубави међу собом и да нас увек и изнова окупљају заступничке молитве Свете Марине. Овом приликом старешина се захвалио свима онима који су помагали, који помажу и који су добре воље да помогну радове на атеничкој цркви, како би она добила пуну лепоту, а да нас Господ заступничким молитвама Свете Марине позна као своје и подари ону праву и нетљену лепоту у животу вечном. Амин.

Чтец Душан Арсенијевић