Марковдан 2019. – слава Старе ужичке Цркве

„По свој земљи изађе глас њихов, и до крајева васељене речи њихове“ (Пс. 18, 5; Рим. 10, 18)

Када  се споје и старо и младо, старо и ново, велико и мало, крупно и ситно; када се из зимског сна пробуди пролећни зрак сунца; када након кишне стихије гране сунчани пламен; када све бехара, пупи и зелени; када свака травка, и све што је живо, што мрда и дише, хвали Створитеља у својој слави; када због мањка речи умукнете, јер не можете да опишете рајски едем, шта би се онда могло помислити или рећи? Једини одговор би био: „Светлост Христова просвећује све!“

Озарени таворском светлошћу, уђосмо у радост Господа свога; и први и други, богати и убоги, једни с другима ликujemo; веселите се данас! Јави се опште Царство, које засија из гроба! (Свети Јован Златоусти, „Васкршње слово“).  Благовесни глас, по заповести Христовој, се чу до краја васељене. Управо ће тај глас о најрадоснијој вести о јављању Васкрслог Цара, и о таворској светлости, писати богоглагољиви апостол љубави – апостол и јеванђелист Марко. Његова реч, реч љубави, се и данас чула „док сви беху једнодушно на молитви“ (Дап. 2,14) у најстаријој ужичкој богомољи.

У јубиларној години, када се прославља 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, и у предворју прославе 300 година Старе Ужичке Цркве, на најсвечанији начин се прославила храмовна слава – Марковдан. Приневши две удовичине лепте, то јест, два хлеба, питу, просфоре, воду, ракију, цвет, свећу, колач, вино; припремивши, очистивши, горњу одају и уготовивши Пасху (Мк. 14, 15); а затим примивши их у свој наднебесни умни жртвеник као мирис миомира, и као једнодушни славопој литургијске Заједнице Светог Апостола и Јеванђелисте Марка, која је и овај пут била колачар, свечар и домаћин славе свога заштитника.   Овакав славопој и умну жртву принели су свештенослужитељи из: Бајине Баште, Пожеге, Чајетине, Чачка, Биоске, Ужица. Литургијским сабрањем началствовао је: архијерејски намесник ужички протојереј – ставрофор Милош Босић, уз саслужење архијерејског намесника рачанског протојереја Милинка Лукића, старешина храмова: јереја Владимир Дуканца, јереја Владимира Стефановића, јереја Петра Лазића, јереја Крсте Лазића, протојереја – ставрофора Милића Драговића, ђаконâ Александра и Немање Тимотијевића.

„Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему. Алилуја.“ (Пс. 117, 24).  

Јовица Стефановић