Манастир Згодачица

P1030346 (1)Манастир Згодачица налази се на обронцима Гледићких планина у селу Годачица. Манастир можда није богат историјски али јесте интересантан не само у оквиру Српске Православне Цркве већ и у оквиру васељенског православља, као пример како је једна шесточлана породица читав свој живот и све што су стекли подарила цркви и Богу.

Манастир Згодачица је основан на имању Николе (у монаштву Николај) и Ангелине (у монаштву Ангелина) Ћировић, почетком 1970. године прошлог века. Никола и Ангелина су имали петоро деце, Здравка (у монаштву Сава, игуман Вазнесења Овчарског), Душана (у монаштву Серафим), Душанку (у монаштву Серафима), Миланка (у монаштву Параскева) и Десанку која се убрзо по рођењу упокојила. Хришћанско васпитање и љубав према Богу и Цркви, Никола и Ангелина су пренели и на своју децу, која су једно по једно одлазили у манастир и то, прво мати Серафима у Љубостињу 1942. године  код светог владике Николаја Велимировића. После ње отац Сава одлази у манастир Жичу за време Другог светког рата а после у Ралетинац, затим, мати Параскева у манастир Жичу 1948. године и на крају отац Серафим у манастир Вољавчу на Руднику 1950. године.

Родитељи као изразито побожни су то прихватили као вољу Божију и остали су да живе на свом имању у Годачици. Приликом једне посете тадашњег Епископа жичког, др Василија Костића, Николи и Ангелини Ћировић, он је, видећи леп положај имања и познајући лично њих и њихову децу тада већ искусне монахе, предложио да на свом имању крену да граде манастир а да им у томе помогну деца која ће се из својих матичних манастира вратити код својих родитеља где ће им бити утеха и помоћ у старости која им се ближила.

Благословом Божијим та идеја је почела полако да се остварује крајем шездестих година, када се  отац Сава и отац Серафим и сестре монахиње Серафима и Параскева из својих манастира враћају у родну Годачицу.

Напорним радом и великим одрицањима у тадашње тешко време по Цркву, ова богољубива породица је све своје снаге усмерила ка том благословеном циљу и жељи да свом поколењу и Цркви оставе задужбину и да у временима која долазе добију и духовне наследнике који ће њихово дело наставити. Тај благословени дан су и дочекали 1981. године када је, тадашњи Епископ жички др Стефан Боца, осветио цркву посвећену Светом великомученику Димитрију и од тада је манастир Згодачица са свом својом имовином ушао у збор манастира Српске Православне Цркве.

Радост и благодарност Богу на том дару је била неизрецива за монахољубиву породицу Ћировић а посебно за родоначелнике, Николу и Ангелину, који су промислом Божијим крај свога живота дочекали као монаси окружени својом децом такође монасима.

Манастир је од тога дана кренуо да живи свој богослужбени живот и да приноси молитве Богу што чини и до данашњег дана. Манастир Згодачица је добио име по истоименом манастиру који је срушен и спаљен од стране турака у 16. веку и који је удаљен од данашњег манастира 3 километра. Главна слава манастира је свети великомученик Димитрије који је и Крсна слава породице Ћировић. У манастиру се у посебној гробници налазе и мошти мученика из 16. века, откопане током обнављања цркве у Годачици које и данас, милошћу Божијом, миомиришу. У вечни покој и ка свом вољеном Христу су отишли прво родитељи отац Николај 1984. и мати Ангелина 1990. године, затим отац Сава 2004. и отац Серафим 2014. године. Монахиње Серафима и Параскева су и данас у манастиру Згодачици као живи сведоци једног времена и  историје једне породице и манастира Згодачица.

У манастир је 2005. године стигао и искушеник Бранко а данас јеромонах Стефан, као духовни син отаца Саве и Серафима и духовни наследник породице Ћировић и њиховог благословеног дела.