Литургијско сабрање и рукоположење у Врњачкој Бањи

Захватимо, људи, молитвом лека душама нашим, из реке која свима притиче- Пречисте Царице Богородице, точећи нам чудесну воду и омивајући тамна срца, чистећи греховне ране и освећујући душе верних Божанственом благодаћу.

У попразнству најсветлијег Празника Пасхе кога Свети Григорије Богослов назива: „Царица дана, празник над празницима, славље над слављима, који превазилази као сунце звезде не само човечанске и земаљске празнике, но и празнике у част Христа“, а Црква се молитвено сећа и Пресвете Богородице и њеног чудотворног извора у Цариграду,   предстојатељ  катедре Епископа жичких господин Јустин началствовао је сабрањем у храму посвећеном Живоносном Источнику у Врњачкој Бањи. Епископу су на Светој Литургији саслуживали: протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протосинђел Сава (Илић), секретар Епископа, протојереј Драган Јовић, протојереј Миливој Илић, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Ковачевић, протојереј Жарко Дончић, протонамесник Радован Ђорђевић, протонамесник Радош Младеновић, јереј Слободан Глишовић, јереј Срећко Богићевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Јаковљевић.

На малом Входу владика је оца Радоша одликовао правом ношења надбедреника, као заслуге за дугогодишњи труд који је показао према Мајци Цркви.

Након читања Светога Јеванђеља Владика је у својој беседи говорио о данашњем празнику који се у народу назива и “Источни петак“. Јеванђеље нам говори о онима који слушају реч Божију и држе је, и само они који тако чине могу да схвате да ли су истините речи у Светоме Писму. Они коју покушавају да провере да ли је истина написана у Библији често остану само на корицама, док они који се труде да изврше што је написано иду из благодати у благодат. Иако су то тешке речи за нас јер Господа не можемо сместити у наш ум, Њега чак ни небеса не могу да сместе, осим Пресвете Богородице, Он показује да је тај Извор, тај Источник, који делује кроз Мајку Божију и исцељује немоћне. Све то не би било могуће без Њене слободне воље, па када јој Архангел благовести да ће родити једнога од Тројице она смерно каже: „Ево слушкиње Божије, нека ми буде по речи твојој.“ И тако Пречиста прима у утробу Онога Који је несместив, а Он је осветио ту утробу и природу па се рађа Животодавац Који је начело свега доброг.

Владика је напоменуо и да се овај Свети храм спрема за велико освећење, да сви они који имају потребе могу овде кроз Литургију и  Свете Тајне да добију оно што им је потребно за спасење. Тако је  Премудри Господ, силан и моћан у речи, устројио да се све освећује именом Божијим. И наши прародитељи Адам и Ева, који су сагрешили својом слободном вољом морали су послушањем заповести Божијих да себе поново васпоставе у Богу. Господ не жели да злоуптребљава слободу коју је дао људима као највећи дар, већ им дозвољава да сами изаберу пут. Иако су избрали смрт уместо живота, Господ их се не одриче већ их крепи да послушањем и држањем заповести Божијих сви можемо да достигнемо меру висине раста Христовог. Ако се само изјашњавамо као хришћани по имену, а не држимо заповести то нам ништа не помаже. Закон Божији је такав да нема малих и великих, већ су заповести подједнако важне за нас. Стога, не можемо ми бирати шта нама одговара, јер ако све испунимо а у једноме сагрешимо криви смо за све. Нисмо сви једнаки, нити смо добили исто, али је важно да се непрестано трудимо онолико колико можемо.

У Царству небеском свако ће добити своје место које му припада. Светитељи као Божији угодници су ближе Престолу Господа, али има и оних који нису у тој близини Божијој, немају ту слободу. Владика је поменуо и изреку „да будем у рају па макар у крају“. Заиста је тако, јер када је трпеза у питању сви седе. Свако узима хране колико му је потребно, мала деца мање, старији више, али сви узимају од исте трпезе. Тако ће бити и у рају, јер нико на друге неће гледати са подозрењем. Зато је Бог и дао нама Цркву као заједницу, којој је Он глава, јер живи и са онима који су се упокојили али и удостојили да буду у Царству небеском. И баш зато ми хришћани и живимо њиховим молитвама, њиховим подвигом,  јер се и они моле да се ми спасемо. Зато ће Пресвета Богородица, Она која је примила Животодавца, бити заштитница и овога храма, јер све је у Њој и кроз Њу саздано, сам Господ се пројављује кроз Њу. Зато све своје и треба да јој поверимо, да нас Она руководи, управља и напаја водом истинитог живота, која тече у вечни живот.

У току Свете Литургије Епископ је, благодаћу Свесветог Духа, која се преноси преко Светих Апостола до данас, рукоположио ђакона Ненада у свештенички чин.

Мноштво народа Божијег се причестило Светим Тајнама Хростовим, а после заамвоне молитве Владика је са верним народом преломио славски колач  у славу Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије.

Од тебе, неисцрпни богоблагодатни источниче, подајеш ми точећи воде твоје благодати која увек чудесно истиче, молим ти се јер си надразумно родила Логоса, ороси ме благодаћу да бих ти клицао: радуј се, водо која спашава!

                                                                                                                             јереј Ненад М. Јаковљевић