Епископ Јустин богослужио на Златибору

Првог дана новог лета Господњег 2018. Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Преображења Господњег на Златибору, уз саслужење Архијерејског намесника ужичког протојереја-ставрофора Милоша Босића, протојереја-ставрофора Радојице Васиљевића, протојереја-ставрофора Александра Средојевића, протојереја Србољуба Стојковића, старешине Преображењског храма протојереја Давида Селаковића, јереја Душана Томића, јереја Петра Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Ненада Ивановића.

У светајни Цркве учешће су узели бројни житељи и гости планинске лепотице западне Србије. Празничном расположењу допринело је ангелско појање протопсалта катедралног храма из Краљева Ивана Трајковића, подржаног од стране чланова Хора „Свети Николај жички“ из Чачка.

У својој Архипастирској беседи, наследник Светог Саве на трону Епископа жичких, Преосвећени Владика Г. Јустин је рекао: „Данас по Јулијанском календару славимо Нову годину. Најлакше би било пожелети срећну и успешну Нову годину. Међутим, ми хришћани у свему што радимо проналазимо дубљи смисао. Премудро је Црква устројила да на данашњи дан призивамо благодат Божију, уз молбу Богу да опрости сва наша сагрешења, која смо у току године починили, јер нема човека да живи на земљи а не греши. Једини безрешан јесте Господ Бог. Колико се год трудили, сви људи имају слабости, разне душевне промене током године. Из тог разлога се Господу молимо да нам опрости грехе наше, истовремено молећи да наступајућа година буде година милости Господње, да нас Господ Бог утврди. Призивамо све силе Божије, анђеле и светитеље, да нас учврсте и охрабре. Без Бога се не може ништа чинити, и ко с Њим не сабира, тај расипа. Само са Њим и у Њему имамо вечно битије, и истинска радост јесте радост у Њему.

Први месец нове године обилује празницима. После Оваплоћења и јављања Господа Бога у телу, данас имамо Његово Обрезање. Празник који показује да Син Божији није дошао да сруши Закон и Пророке, већ да их испуни на Себи. Обрезујући се у осми дан по рођењу, као и сви Јевреји, Христос је показао да је он наставак вере у једнога Бога – Јахвеа, који је објављен у Старом завету. У Новом завету Бог се јавља као Богочовек, млади Богомладенац, који собом доноси нама Нови савез у љубави. Уз  то славимо и Нову годину, Недељу пред Богојављење где се у Светом писму већ наговештава о Светом Јовану, пророку и претечи Господњем, који је на шест месеци од Њега дошао на овај свет да исти припреми за долазак Господа Христа. Он крштава Христа у Јордану, не зато што је Господу потребно крштење, већ да то буде наше обновљење не само водом, већ огњем и Духом. На крају месеца славимо Светога Саву, највећег Србина у историји, који је обогатио читав свет својим учењем, својим животом и светошћу.

Ми смо ушли у овај празник прво припремајући се да дочекамо рођење Христово постом, молитвом, трудом и подвигом. Једино тако бивамо оспособљени да се одупремо стихијама овога света. И када дођу празници, не опуштамо се само, већ прослављамо Господа и својим телом радујући се. Небески Отац заклао је јагње угојено радујући се повратку сина свога. То телесно радовање мора бити испраћено духовном припремом, јер је то једини начин да схватимо долазак Господа Христа у телу. Уз такву припрему лакше нам је да схватимо да је наше тело Христос прославио, и поставио га да седне са десне стране Бога и Оца. То је велика слава у коју смо призвани. Зато смо позвани увек да се радујемо у Господу. Чак, и када дођу искушења и тешки тренуци, да се не уплашимо, већ да останемо на бранику вере наше. Сваки дан је изазов коме царству ћемо се приволети, да ли ћемо ревновати за Истину и Царство Божије, или за царство земаљско.

Све што доживљавамо у Цркви Христовој има огроман значај за нас и наше спасење, и Црква је та која јесте тврђава истине у којој обитава Бог Духом Светим кроз Свете тајне. Пошто имамо излаз из свих наших безизлаза, одлазимо у Цркву, ту се молимо Богу, да нас избави, да нам да снаге, да растемо у меру раста висине Христове, да будемо богови по благодати. Молимо се и за оне који су болесни, да и њих Господ просвети, да и они схвате да нас Господ воли. Из превелике љубави према човеку долази у овај свет да нам покаже светлост живота, светлост Царства небескога, Царства вечнога и непролазнога!“

Празнично расположење настављено је и по Светој Литургији. Братство храма на челу са старешином протојерејем Давидом Селаковићем, припремило је трпезу љубави за све присутне. На истој прота Давид заблагодарио је Епископу Јустину на труду који је уложио да и ове Нове године предводи литургијско сабрање на Златибору, уз жељу да то постане традиција.

Испросивши Архијерејски благослов, окрепљени улазимо у Нову годину, да учинимо додатни корак ка коначном циљу нашег постојања. Благодарни Богу и Преосвећеном Владици на благодатном дару, који се данас многоцено излио на цео Златибор.

ђакон златиборски

                                                                                                              Ненад Ивановић