Ктиторска слава Свети краљ Драгутин у Ариљу

“Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши учините све по достојанију што ја грешни желим, ако и нисам достојан тога али је Бог милостив свима. Уздајући се у Њега приступам овом делу нелицемерно, јер Бог чини вољу оних који Га се боје и молитве њихове услишиће.“

Овако је говорио наш ктитор, велики Божији угодник монах Теоктист непосредно пре ступања у узвишени монашки чин, показавши нам сведочанство живе и непролазне вере у Бога.

На данашњи дан ариљска литургијска заједница са радошћу прославља име Светог краља који је и на овим просторима оставио семе своје љубави изградивши величанствен храм.

 

У навечерје празника вечерње богослужење служио је протојереј-ставрофор Дмитар Луковић уз саслужење протојереја Драгана Стевића, јереја Александра Каранца и ђакона Бранка Росића.

Његовом Преосвештенству Епископу Јустину на Литургији саслуживали су: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Ненад Величковић, протојереј Драган Стевић, протојереј Војко Михајловић, протонамесник Синиша Никитовић, протонамесник Марко Петровић и јереј Мирко Крупниковић.

Након читања Јеванђеља, Преосвећени се обратио вернима надахнутом беседом: “Данас је национални празник нашег православног народа, данас наша Света црква прославља краљеве Милутина и Драгутина, у монаштву Теоктиста, царицу Јелену, исповедника Епископа Варнаву, али славимо и браћу Грке, мученике Зиновија и Зиновију, апостола Клеопу и остале пострадале са њима. Наши преци, краљеви који су многе задужбине, цркве и манастире оставили роду нашем, да се у њима сабирамо и слушамо реч Божију, прихватили су и у себи задржали све врлине Христове“. Владика нас је поучио да само у Христу утеху и спас тражимо како би уз молитву и труд он почео обитавати у нама.

Овогодишњи домаћин славе је Томо Симовић са породицом, који је припремио трпезу љубави за све присутне.

Старешина храма протојереј Драган Стевић захвалио је Епископу што нас је посетио и духовно укрепио, домаћинима на љубави и труду, а присутном народу пожелео да се угодно осећају и у своје домове понесу благослов.

 

Ђакон Бранко Росић