Истине о Духу Светом које можемо сазнати кроз молитву Царе Небески

 

(Извод из: Михаил Скабаланович, Педесетница, Истина, Шибеник 2016, 47-49)

„Ковач, ма како вешто умео руковати алатом, ништа не може урадити без помоћи огња; тако и човек, макар учинио све са своје стране за очишћење срца, користећи ради тог циља врлине као алат, без помоћи огња Духа Светог, сав рад његов остаје бесплодан и некористан, пошто сам рад његов нема снаге да очисти душу од нечистоте и прљавштине…“

Свети Симеон Нови Богослов

 

pedesetnica (1)У овој молитви, коју свакодневно произносимо у нашем дому или у храму, молимо Духа Светога да се усели у нас, тј. просимо да се са нама догоди оно што се својевремено догодило апостолима на дан Педесетнице. Јер, када је на њих сишао Дух Свети, они су се у потпуности испунили Њиме и у себи су осетили неизрециву љубав према Богу и према људима, љубав коју су до тада само наслућивали, а од тада је она постала део њих.

Да су оно заиста имали такву љубав, о томе нам сведоче њихова житија у којима видимо да су они зарад Христа претрпели небројена страдања само да би људима благовестили истину спасења. Све то они су могли да “издрже“ јер је Дух Свети био у њима. Знајући то, ми се овом молитвом молимо да Он дође и да се усели у нас.

А да се молимо управо Духу Светом, то потврђујемо тиме што га у молитви називамо Царе небески. О томе нам и Христос казује, рекавши: Иштите најпре Царство Божије. И заиста, истински хришћанин не може а да постојано не размишља о томе како да задобије то Царство. О, када би могли себи да представимо сва блаженства, сва та блага којима ће се угодници Божији наслађивати у том Царству! А колико нам је неопходан Дух Свети да би стекли то Царство, о томе нам казују Христове речи: А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије.

Затим, у овој молитви Духа Светог називамо Утешитељем. Тако је Светог Духа назвао сам Спаситељ у својој беседи ученицима, указујући нам на истину да је након Његовог одласка на небо, првим хришћанима била потребна утеха. Човека, као што знамо, у потпуности може утешити само Бог – Онај који себе назива Богом сваке утехе, тј. кроз Утешитеља – Духа Светога.

Душе истине – тако кличемо Светом Духу у овој молитви. А да Он то заиста јесте, и о томе нам казује Господ Исус Христос. Шта значе ове речи? Значе да Дух Свети нама открива истине, да нас учи истинама, да нас учи да волимо правду и истину. Ђаво, тај нечастиви дух, јесте отац сваке лажи и обмане. Насупрот њему, Дух Свети је за нас источник истине. Одбацивати Духа Светог од себе јесте ужасно дело због кога човек неретко запада у лажно знање које га затим одвлачи далеко од истине. То је разлог силних неправди и лажи које свакога дана сусрећемо у свету око нас. Али, ако је Дух Свети у нашим срцима и уму, у нама се полако искорењују ране од лажног знања и неистина, и наше читаво биће постаје способно да прихвата истину као нераскидиви део живота…  Духа Светог у молитви даље називамо Оним који је свуда присутан и Оним који све испуњава, а то су истине о Њему, тј. да се Он, као Бог, налази свуда.

Све што је добро у свету – то је од Духа Светог и зато се Он у овој молитви назива Ризница добара, тј. ризница у којој су сабрана сва блага. Прво благо за нас јесте живот; благо које смо добили од Духа Светога – Животодавца. И када Он дође и када се усели у човека, Он сва блага даје човековој души. Између тих блага Он човеку саопштава и истину о томе да је Он, Дух Свети заиста Дух Свети. Усељавајући се у човекову душу, Он је очишћава од сваке прљавштине. О тој истини казују нам и речи молитве да нас очисти од сваке нечистоте. Нечистота, грех, то је оно што нас онемогућава на путу спасења. Због тога у овој молитви наилазимо и на прозбу у којој се молимо Духу Светом да Он спасе душе наше као Благ.