Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, “Свети Александар Невски – борац за истинску веру и непоколебљиви чувар Православља“

Седећи на ручку са својим пријатељем ових дана сам се поново разочарао када сам се чуо колико наш народ, има мало знања о светим угодницима Божијим које слави. Разговарао са човеком који ми је рекао да мора да иде у госте, на славу, на „неки“ Лесандровдан. Јасно је да не знамо много о нашим светитељима, зато сам решио да данас са вама поделим неке, не тако пуно познате чињенице о овом светом угоднику Божијем.

Наиме, реч је о Светом Александру Невском, руском владару, витезу и светитељу из 13. века. Поштовање овог светитеља надилази границе велике Русије, и он се поштује  у Србији, Бугарској, Црној Гори, Белорусији, Македонији, Украјини, Молдавији, Пољској, Грчкој, Америци, Аустралији, Румунији и Африци.

Свети Александар Невски рођен је у Пересјлаву Заљеском, 30. маја 1220. године, као син Великог кнеза Јарослава II Всеволдовича, који је био припадник старе руске династије Рјурјиковича. Мајка му се звала Ростислава (Теодосија) Мстиславна, из Смољенска. Од малена је Александар био срцем окренут к Богу. Овај неустрашиви војсковођа, али са друге стране и велики подвижник, своју утеху, поверење али и наду увек је проналазио у личности Господа нашег Исуса Христа, а не у снази силе и оружија. Стога и не чуди што је увек пред бој својим војницима говорио: ,,Бог није у сили, него у правди“. Он је ову велику истину увек примењивао у пракси, чак и онда када је све деловало као унапред изгубљено.           

У та тешка времена по руски народ и Православље, овај великан се јуначки борио.  Његова земља је доспела у грозну ситуацију. Са истока, притисла је  највећа војна сила тог времена – монголско-татарска армија знана као Зладна Хорда са својим каном Батуом, а са запада, ударне игле папске – Швеђани, Немци, те крсташки витезови Литве и тевтонски одреди. Божијом помоћи, овај свети ратник је поразио код ушћа реке Ижоре, у близине Неве (отуда Невски), поразио далеко бројнију шведску војску, а у финском заливу и на Чудском језеру, касније је поразио заједничке снаге Литве, Немачке и окрутних тевтонских витезова, којима ни најстрашнија зверства нису била страна. Он је стално одолевао папским емисарима који су желели да поунијате руски православни народ. Тако је упао у око папи Инокентију IV којем је јасно дао свој одговор по питању тога шта за њега представља Православље: ,,Ми знамо истински историју вере и Цркве од Адама до Исуса Христа, и од Исуса Христа до Седмог Васељенског Сабора, држимо се тога учења које су раширили по целом свету Апостоли, чувамо Предање Светих Отаца и седам Васељенских Сабора, а ваше учење не прихватамо“.

Иако није могао војно да се супростави татарско-монголској сили, ту је показао своју дипломатску мудрост, те је снажном кану рекао: ,,Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твојим лажним боговима нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари. Клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме, Који је створио небо и земљу. Њему служим и Њега почитујем”.

Мало је познато да су руски добровољци, по Божијем промислу, 1876. године, у време Српско-турског рата, донели у Србију покретну шатор-цркву посвећену Светом Александру Невском. Та шатор-црква је првобитно била смештена на Дорћолу, а касније је била ношена по разним ратиштима. Дорћолци су заволели Светог Александра Невског и када су 1877. године подигли своју прву зидану –  цркву посветили су је управо њему.

Њега посебно слави и поштује племе Васојевићи, јер их је у време агарјанског ропства свети Александар Невски чудесно помагао у ратовима против турских завојевача. У знак захвалности светом руском кнезу, од XVIII века прислава свих Васојевића је Свети Александар Невски. Непосредно пред смрт (1263.), овај угодник Божији се замонашио и добио име Алексије, а не неки Лесендрије ил ко већ као што рече наш човек с почетка приче. Молитвама Светог и Благоверног кнеза Александра Невског, у монаштву Алексија, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас. Амин.

Вероучитељ Дејан Драмићанин

Извор: Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“

петак 09. септембар 2022. године

Contact Us