Храмовна слава у Пожеги

Благодарећи Свесветој и Животворној Тројици, верни народ пожешке општине окупио се на литургијском сабрању којим је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, началствовао Епископ рашко-призренски Г. Теодосије и тако својим присуством увеличао прославу храмовне славе старе пожешке Цркве Светих царева Константина и Јелене. Његовом Преосвештенству су саслуживали архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, старешина Старе ужичке цркве протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, старешина бајинобаштанске цркве протојереј Владимир Васиљевић, парох ужички протонамесник Милан Луковић, парох горобиљски јереј Милан Ђокић, пожешки пароси јереј Крста Лазић и јереј Божо Главоњић, ђакон ариљски Бранко Росић, ђакон косјерићки Небојша Вукадиновић и ђакон Саво Величковић.

У Светој Литургији молитвено учешће су узеле монахиње из Манастира Никоља овчарског и представници Општине Пожега. Причестивши се, сви окупљени смо се најприсније сјединили у чаши Тела и Крви Господње. У току литијског опхода око храма узнесена је молитва и за све упокојене свештенослужитеље, ктиторе и приложнике који уградише себе у ово Божје здање, изграђујући Цркву која води ка Вечном Животу.

Обраћајући се сабраном народу, Епископ Теодосије се захвалио Епископу жичком Г. Јустину на благослову да данас служи у Пожеги која у његовом срцу има посебно место, будући да је рођен и одрастао у оближњем селу Горјани. Истакао је како је Литургију служио осећајући посебну радост зато што је управо из ове литургијске заједнице поникао и почео духовно да узраста. Касније, пошавши из овог малог града, Промисао Божија га је одвела на богомспасавано Косово и Метохију, да у овим тешким и смутним временима возглављује Цркву Христову на тим просторима и укрепљује наш народ који живи у тешким условима на свакодневном нивоу.

Ипак, не заборављајући своју веру и то да Господ управо кроз допуштање страдања излива и огромну благодат свима који у Христу пребивају и много трпе, сво монаштво, свештенство и народ успева да опстане на свом вековном огњишту.

Након освећења славког колача и жита, данашњи свечари су уприличили послужење за све окупљене, те је заједничарење настављено и на трпези љубави у црквеној порти и трпезарији.

ђакон Саво Величковић