У понедељак, 5. јуна/23. маја 2017. године, село Душковци је било место велике духовне радости, радости која се двојако пројавила. Са једне стране литургијски је прослављена црквена слава, празник Силаска Светог Духа на апостоле, а са друге, саму Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, који је тако и ове године походио ово пожешко село ради учествовања у празновању са верним народом читавог краја који се окупио на овој свечаности.
Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, парох душковачки протојереј Драгољуб Шишовић, парох прилипачки протонамесник Милан Филиповић, парох добрињски јереј Илија Милошевић, парох субјелски јереј Владимир Вулета, парох брезански јереј Дејан Ракић, уз саслуживање протођакона Александра Грујовића, ђакона пожешког Александра Каранца и ђакона косјерићког Небојше Вукадиновића.
На Светој Архијерејској Литургији су, уз многобројни народ, присуствовали и сви ђаци, као и читав наставни кадар из локалне основне школе, тако пројавивши свест о важности молитвеног празновања храмовне славе, те су своје радне обавезе прилагодили овом догађају и у осећају велике благодарности дочекали Архипастира наше Епархије. Свечаност за све сабране је била већа тим што је извршено и рукоположење Михаила Ђокића из Биоске у чин ђакона.
У својој беседи, Епископ Јустин је као централну мисао и главну поуку истакао важност и неопходност активног учешћа у Чаши Тела и Крви Господње. Говорећи о празнику који данас прослављамо Епископ је рекао: „Данас је други дан Духова. Данас нас је Господ Духом својим сабрао у овај храм, не само да чујемо реч Божију, већ да се потрудимо да оно што смо чули извршимо. Не да исправљамо друге, већ себе, да се уподобљавамо ономе што Господ тражи од нас, а најпре да примимо Истинитог Духа Божијег, Духа Утешитеља, зато што је Дух Свети раван Оцу и Сину. Данас је тим Духом рукоположен ђакон, чиме је Црква добила још једног молитвеника пред Престолом Оца Славе. То је значајно за све нас, јер што се више молимо Истинитом Богу, то Он више чује наше молитве.
Међутим, није довољно само да чекамо да се неко други моли за нас. Није довољно говорити да нам је лако јер имамо оца нашега, Светога Саву и друге светитеље који се за нас моле, тако да можемо да долазимо у Цркву само из почасти, само понекад и када се сетимо. Потребно је да у Цркви Божијој активно задобијемо Духа Светога, а Он се задобија кроз Свету Тајну Причешћа. Управо једењем Тела и пијењем Крви Господње, постајемо заједничари Његови. Без такве заједнице са Богом ми смо само симпатизери, само уважавамо Православну Цркву, дивимо се Богу и његовим светитељима, а ми ништа не чинимо. Онај који истински љуби Господи заиста држи заповести његове, а Господ је рекао: „Ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи“ (Јн 6, 53). Ако је то сами Господ заповедио, јасно нам је да не можемо без Светог Причешћа. Ове речи живе кроз предање Цркве Божије и показују да другачије нема заједнице са Господом. Држећи Свете Тајне остављене од Господа у Цркви Божијој, задобијамо спасење.“
Након заамвоне молитве је пререзан славски колач, а по завршетку Свете Литургије, за све присутне је, у црквеној сали, уприличена трпеза љубави коју су спремили домаћини овогодишње славе. Благословивши народ Епископ је позвао вернике да се и наредне године саберемо на овом месту и у још већем броју, да би се Духом Светим вера у нама још више распламсала и водила ка животу вечном.
Саво Величковић, дипл. теолог
