Ходочашће Ариљаца у манастир Ковиље

Црквена општина Ариље организовала је 26. децембра за своје вернике једнодневни излет у манастир Ковиље. Повод је био одлазак на ктиторску славу, светог патријарха Гаврила Рајића (1648-1655) који је живео у тешком времену за српски народ. „Пећко сказаније“ сведочи да је патријарх био оклеветан код султана јер је, тобоже, саветовао руског цара да удари на Турке. У „грех“ му се приписује да је неколико Јевреја превео у хришћанство, а оптуживали су га и да ради на покрштавању Турака. Због ових и других измишљених оптужби и клевета патријарх Гаврило мученички је завршио свој живот. Обешен је у Брусу, између два стуба. Његово тело сахранио је 18. јула 1659. године презвитер Павле.

Кренули смо из Ариља завијеног у маглу, до центра суседне општине  Ивањице, а онда још тридесетак километра живописним планинским пределима, вођени жељом да упознамо место које је последњих година постало познато по причи о монаху и вуку.

Манастир Светих Архангела се налази у селу Смиљевцу у засеоку Ковиље, по коме је и добио име, на десној обали реке Ношнице. Храм је сакривен у једном планинском усеку и приљубљен уз високу стену са којом чини јединство. Не зна се тачно када је саграђен, али његово постојање се везује за средњи век. Здање се састоји од две цркве од којих је мања посвећена Светим Арханђелима и по народном предању старија је од Студенице, а друга већа црква посвећена је Светом Николи.

Први утисак при доласку у манастир је да је овде за време летњих жега можда и пријатно живети, али је живот зими тешко и замислити. Хладно је јутро, планински ваздух реже, Сунце обасјава планинске врхове негде у даљини, а манастир је у дубокој сенци.

Ипак, у цркви је топло, а уместо монаха Амвросија, одсутног због лечења, дочекало нас је седам љубазних, добро организованих и комуникативних  монахиња. Свештеник Драган Стевић нам је у доласку објаснио да је одлуком Владике Хризостома из 2010. године здање први пут у историји постало женски манастир. Литургију су поред оца Драгана служили отац Бојан Милошевић и свештеник Зоран Стевлић.

Манастирски конак одише топлином, уз конак уредно сложена дрва за огрев, као и поред пута који води до манастира. Свештеник Драган нам рече да је држава у посед манастира недавно вратила 80 хектара ковиљске шуме. Испод пута, поред саме реке гради се већи манастирски конак, а вредне монахиње су оскудне површине земљишта око конака искористиле да узгајају поврће у пластеницима. У децембру месецу на Сунцу се зелене листови младе салате. Од једног мештанина сазнадох да Путеви из Ивањице зими уредно чисте пут до манастира. Крајолик је већ увелико осунчан и цео призор изгледа очаравајуће.

По завршеној Литургији послужен је веома укусан славски ручак.

Враћајући се одлучили смо да посетимо и цркву у Ивањици где нас је срдачно дочекао свештеник Славиша Спасојевић.

Љиљана Димитријевић