Прво евхаристијско сабрање у новом храму у Врњачкој Бањи

Данас је велики Празник, Свепразник, Мала Госпојина. А то значи мали Божић, јер се данас родила Пресвета Богомајка, Која нам је Господа и Бога Христа родила. Отуд, овај Празник препун је радости. У безбројним данашњим молитвама и песмама непрекидно се наглашава да се данас рођењем Пресвете Дјеве Марије све и сва испуњава радости. Све и сва, јер нам је Она – Бога родила. А шта је веће од тога на овој земљи? Данас је и мали Ускрс, јер нам је Пресвета Богомајка родила телом Господа Христа.

Преподобни Јустин Ћелијски

По речима Светога Андреја Критског празник Рођења Пресвете Богородице може се назвати почетком празника. Тако је ове године у Врњачкој Бањи, као храмовни празник, ова светковина прослављена изузетно свечано због посете Првојерарха наше епархије Владике Јустина нашем граду. Епископ је благоизволео да началствује првим евхаристијским сабрањем у новоме храму Живоносног Источника у центру града. Владици су саслуживали: архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Ненад Михајловић, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Иван Радовановић, протојереј Саша Ковачевић,  протонамесник Радован Ђорђевић, протонамесник Радош Младеновић, јереј Жарко Дончић, јереј Слободан Глишовић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Јаковљевић.

За време малога Входа Преосвештени је одликовао правом ношења надбедреника дугогодишњег пароха врњачког јереја Жарка Дончића.

Владика је у својој беседи говорио о потреби да се овај храм посвећен Пресветој Богородици што пре заврши. Значај празника је што се плод молитве, наде и љубави остварио преко Јоакима и Ане, који су дуго чекали свој пород, и добили Богородицу преко које се испунило пророштво да ће Она бити царскога и свештеничког рода. Векови су наговештавали Њено чудесно рођење па се зато данас радује и небо и земља, видљиво и невидљиво, јер кроз Пресвету Богородицу као Живоносни Источник  ми добијамо Спаситеља душа наших. Она је Њему дала крв, дала је тело као наше и све осим греха. А тим телом и том крвљу ми се причешћујемо и то је извор нашега живота и залог будућег века и живота. Зато је Бог учинио човека вишим и од анђела јер може да савршава Свету Литургију. Мајка Божија је доживела и велике патње на земљи, а највећа је свакако када су њенога Сина разапели иако никаквог греха није имао.

Много је врлина Пресвете Богородице на које треба да се угледамо. Ми данашњи хришћани смо доста нестрпљиви јер желимо одмах да се нешто оствари. А Свети Јоаким и Ана су цео свој живот чекали плод утробе, оно што су и Господа Бога молили. Везујући се за стихије овога света ми се уствари везујемо за пропадљиво а потребно је да будемо у заједници са вечним Богом. Стога је важно да држимо заповести Божије и имамо љубав међу собом коју ћемо проповедати не само речима него и делима, јер Бог је сушта љубав.

На крају је Владика пожелео да се молитвама Богородице заврши овај свети храм у славу Сина њенога, да се овде сабирамо и приносимо  молитве за читав свет у векове векова.

Народ Божији је у великом броју увеличао ову Литургију, тако да је храм био мали да прими све оне који су желели да присуствују овоме свештеном сабрању. Посебну радост учинила су многобројна деца која су се причестила Светим Тајнама Христовим на живот вечни.

После заамвоне молитве Епископ је благословио и пререзао славски колач у славу и част Пресвете Богомајке као непресушног извора нашега спасења.

Твојим рођењем Пречиста, ослободише се Јоаким и Ана срамоте због немања деце, а Адам и Ева од срамоте пропадљивости, и народ Твој, избавивши се узрока греха, кличе Ти: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нашега живота. (Кондак празника)

ђакон врњачки Ненад М. Јаковљевић