Епископ жички г. Јустин свештенослужио у Манастиру Стубал

DSCN2858У суботу друге седмице Васкршњег поста 11. марта текуће године, када Света Црква слави успомену на Светог Порфирија Епископа гаског и на све уснуле у Господу, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин је началствовао Светим евхаристијским сабрањем у Манастиру Свете Петке у Стублу, надомак Врњачке Бање. Владику је дочекала настојатељица ове Свете обитељи мати Марија (Петровић) са сестрама и мноштво народа из овог богомољачког краја. На Светој Литургији Епископу су саслуживали Архијерејски намесник жички протојереј ставрофор Ненад Илић, пароси чукојевачки протојереј ставрофор Драган Радојичић и протојереј Жељко Филиповић, духовник ове Свете обитељи протосинђел Стефан (Ђорђевић), парох годачички протојереј Боро Ћутило, парох у Врњачкој Бањи протонамесник Радован Ђорђевић и протођакон Александар Грујовић. Својим појањем Литургију су улепшали појци при Храму Светог Саве у Краљеву.

image-0-02-04-60c80d342b685cf21de049ec148d26b80fec23fe933d77bc6ed2eab88004a291-VПреосвећени нас је у својој богонадахнутој беседи подсетио да Господ Бог нама који верујемо у Њега даје више него што даје читавом створеном свету, а то је благодат и сила помоћу које се уздижемо да будемо синови светлости и богови по благодати.  У овом времену часног поста ми се трудимо да задобијемо Божију милост, тако што ћемо држати заповести Његове. Неки ће рећи да је данас ружно време, пада киша, није добро за излазак, али Господ даје дажд земљи, јер сада је време да Бог окваси ову земљу, да би када дођу сунчани дани земља из себе дала плодове своје. Зависи како човек прима оно што му је Господ дао. Ово време благословеног поста нас поставља у однос према људима, према себи и према Богу. Треба искористити ово време да се удубимо у живот наш, да извршимо својеврсну смотру над самим собом. Када дође време да се све може јести, тада се опустимо и заборавимо на оно што је најпретежније, а то је душа. Треба да улажемо у душу своју и да задобијемо мир и радост у Духу Светоме.

Данас је дан када се Црква Божија сећа свих који су преминули у благочестивој вери и спомињући њих нама говори да је Господ живот и васкрсење, тамо где је Он смрти нема, јер је смрћу својом смрт уништио. Јесте да човечанство и даље умире, али не умире за свагда. Овај привремени живот нам је дат да њиме поново задобијемо Царство небеско, а задобићемо га тако што ћемо искрено веровати у Господа Бога и у силу Речи Његове. Ми смо наследници те Речи, јер Реч постаде тело и доби обличије Господа нашега Исуса Христа. Нема чега више да се бојимо, упркос немиру који се увукао у човечанство још од када је Каин убио Авеља. Господ је нама кроз овај привремени живот дао благодат, радост и мир у Духу Светоме.

Неки људи који нису у Цркви говоре нама да немамо радости, да стално постимо, бежимо у Цркву, кријемо се од проблема овога света, а не знају да кроз пост ми снажимо душевне силе, да кроз смирено и покајно житије ми призивамо благодат Божију. И наша радост није привремена као код људи који се радују стицањем материјалних добара, која после треба да чувају и одржавају. Наша радост је вечна, а почиње још овде на земљи. Онај који има радост и мир у срцу своме, он је већ небески грађанин.

Кроз послушање и труд ми се поново враћамо у првобитну заједницу, у радост и благодатни савез са Господом Богом. А када постанемо једно са Њим, када примимо њега у душу, у срце, у ум, онда смо ми синови светлости силни и моћни, упркос смртности нашега тела. Када дође време да Господ све васпостави, тада ће се преображени човек поново јавити са Господом својим и тамо ће вечно славити Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност. Амин.

Овим речима Епископ је свима пожелео да наредне дане поста проведу у припреми за сверадосни празник Васкрсења Христовог, како би у себи осетили радост победе Живота над смрћу.

Протођакон Александар Грујовић