Братски састанак и исповест свештенства Архијерејског намесништва таковског

У понедељак, 27. маја, када наша Црква прославља Свете мученике Исидора и Максима, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, сабрало се свештенство овог таковског намесништва како би приступило Светој тајни исповести у Храму Рођења Пресвете Богородице у Горњим Бањанима. Свету тајну исповести је вршио aрхимандрит Јован (Никитовић), игуман Манастира Вујан.

 

 

Након исповести благодарећи Богу почела је Света Литургија. Литургијским сабрањем је началствовао Архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Миленка Милованчевић, протонамесника Драгана Ђорема, старешине цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, и  парохијског ђакона Александра Пејовића.

 

 

Беседом на тему „Значај аутокефалности Српске Цркве“, присутнима се обратио ђакон Александар Пејовић. Осам векова аутокефалности Српске Цркве je прилика да се још једном скрене пажња насвестрану личност Растка Немањића -Светог Саву. Свети Сава је кључна личност у заокруживању српске средњовековне државности. Након што је прихваћена молба Светог Саве за самосталност Српске Цркве, он добија титулу Архиепископ српских и приморских земаља. Тако је српски народ после четири века након примања хришћанства добио духовну самосталност, црквену аутокефалију, чиме је међународно и међуцрквено потврђена његова духовна зрелост и способност да може самостално и одговорно да има сопствену црквену организацију и уређење по угледу на источне аутокефалне Цркве (Јерусалимску, Антиохијску, Александријску). Из Хиландара доводи своје најученије монахе за будуће епископе у Србији. У Солуну довршава Законоправило (Крмчију) као црквенодржавни закон (устав) којим се регулише уређење самосталне Српске Цркве.

Поред три постојеће Сава оснива још осам нових епископија,  Жичку – седиште архиепископије у Манастиру Жичи, Зетску, Хвостанску, Хумску, Топличку, Будимљанску, Дабарску, Моравичку. Сви епископи добили су по један примерак – препис Крмчије, која их је руководила у управљању својим Црквама. У Манастиру Жичи 1221. године на Спасовдан одржан је државно – црквени сабор. На овом сабору Сава је крунисао за краља свога брата Стефана. Тада Србија добија првог српског краља – Стефана Првовенчаног, а самим тим постаје и Краљевина. Одржао је своју познату Жичку беседу, којом се обратио свима али држећи се Светог писма, Дела Светих отаца, Васељенских и Помесних сабора.

Све ово је залог и за наредних осам векова, пут којим треба да се иде, да пратимо Саву као врховног узора у вођењу Цркве, државе у очувању идентитета, културе и нарочито чистоте православне хришћанске вере.

Након  Свете Литургије сабрано свештенство наставило је братски састанак у парохијској трпезарији, где је уприличена трпеза љубави. Том приликом обратио се Архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, захваливши се домаћинима на гостопримству и организацији овог сусрета. Обратио се присутним свештеницима да свако укратко изнесе податке из своје парохије, о догађајима, радовима, животу и тешкоћама у својој парохији. Благодарећи Богу на свему и за све, растали смо се у радости и нади да ће ова Света тајна исповести и Свето Причешће бити свима нама на исцељење душе и тела.

Ђакон Александар Пејовић